Bahro Fifić: Čobani siti, ovce na broju

Autor: Slaven Šubara / Datum: 26.03.2016. 15:56

Upitate li nekoga u Kotor Varošu za Bahrudina Fifića (67), svako će vam reći: “Ma, to je naš Bahro!” Niko ga ne zove pravim imenom. I ono Fifić je, vele, suvišno. Dovoljno je Bahro ovčar, svi će znati o kome se radi.

– Eto, vama rekoh kako se zovem, jer će valjda to u novinama da bude, ali ako bi neko viknuo Bahrudine, ni okrenuo se ne bih – započinje Bahro.
Za njega kažu da je jedan od najpoznatijih ovčara u dolini Vrbanje. Ima stado od oko 350 ovaca. A, kad dospiju i jagnjad, stado se udvostruči.

– Jagnjad rasprodam za dva, tri mjeseca. Nikada ih nisam gonio na pijacu. Znaju ljudi da je kod Bahre prava roba – dodaje starina.
Kaže da stado od proljeća do kraja jeseni napasa po brdima oko Kotor Varoša, prema Kneževu. Kada zastudi, spusti se u ravnicu. Do Lijevča. Prije rata je išao do Slavonije. Toga više nema. Ali, hvala Bogu, veli, ima paše u Cerovljanima, Maglajanima, Novoj Topoli…

– U poslu mi pomaže sin Alen i još jedan momak kojeg plaćam, ali da mi nije mojih vraćalica, moja dva psa, ne bi nam bilo lako. Ovakve vraćalice nećeš nigdje naći. Sve znaju, svaku moju riječ razumiju, samo što ne umiju govoriti. Danju vraćaju stado da ne upadne u zijan, a noću ga čuvaju da se ne ospe, da neko, možda i ne ukrade ovcu ili jagnje – objašnjava ponosni čobanin.

Priča i prepričava svoje zgode i nezgode, povremeno zapovjedajući kerovima da vrate ovce.
– Joj, brate moj, bilo je svega i svačega. Roman da napišeš. Jednom tako, neću reći gdje, dođe neka snaša. Kao avion! Ona gleda u ovce, a ja mjerkam nju. Veli ona meni: “Je li čobanine, pošto ti je jedna ovca, onako malo bolja? Dođi ti večeras u sumrak, pa izaberi,” velim joj. I, bogami, eto nje u neko doba. Nosi baterijicu, jedva škilji. Sutradan joj dam ponajboljeg brava. Ode janje za milovanje – govori Bahro.

Onda podiže glavu sa čobanskog štapa, zamisli se, kao da se pokaja što nam se povjerio.
– Možda to ne treba ni pisati. Kako bih ženi objasnio da je od toga prošlo oho-ho vremena. A neko će joj sigurno novine odnijeti. Bolan, to je zastarjelo zato i smijem pričati… Ali evo, napiši kad već ženu spominjem, kako sam u spavaću sobu ušao u čizmama. I u krevet bih u punoj ratnoj spremi da žena ne zagalami. Bog te ne ubio, nećeš pod šator, nego u krevet. Navika, burazeru – priča Bahro.

Kaže, kad je kod ovaca, zna ostati dugo u noć pored logorske vatre.
– Dođu mještani. Neko donese rakiju, neko pivo. A i kod mene se uvijek nađe nešto ljuto. Moraš biti dobar domaćin i pod šatorom. Elem, popije se. Počne i pjesma. Do kasno u noć. A onda, kada se raziđemo, stavim ruku pod glavu i zaspim ko zaklan. Spavao bih do podneva da moj Garo ne zalaje. Ako se odmah ne dignem, povuče me za nogu. Ustaj, Bahro – završava svoju priču ovaj nomad.

IZVOR: www.glaskotorvarosa.com

Autor teksta: Slaven Šubara

Slaven Šubara

Iza mene je deset godina iskustva i rada u najboljim elektronskim medijima u regionu. Koristim najsavrmenije tehnike i mogućnosti koje danas pružaju internet i socijalne mreže. Dokaz za to je i portal ispred Vas koji koristi sopstveni CMS prilagođen potrebama KVoruma. Moja parola je rad, red, disciplina, srce, ruke, lopata. Samo znanjem i stalnim radom na sebi možemo ići naprijed. I sve najbolje stvari u životu tek treba da se dese, ni manje ni više već spontano…